Korozija metala je obrnuti proces postupka dobijanja metala, i ona predstavlja prirodnu pojavu povratka metala u početno ravnotežno stanje, pri čemu sistem smanjuje slobodnu energiju. Kao rezultat ovog procesa javlja se se postepeni, a često i nagli gubitak osnovne funkcije elemenata sistema ili sistema u celini.

Smanjenjem korozije, zaštitom, smanjuje se mogućnost gubitaka različitih proizvoda, a time se postiže povecanje njihove ekonomičnosti. Zaštita metala i legura od korozije moze se ostvariti korišćenjem većeg broja metoda koje uključuju: izbor materijala, konstruktivna resenja, zaštitne prevlake, inhibitore, elektrohemijsku katodnu zaštitu i pasivizaciju.

Elektrohemijska katodna zaštita od korozije se sprovodi za one metale i legure koji nisu lako dostupni za održavanje i ne mogu se lako održavati tj. zaštititi drugim metodama zaštite. Elektrohemijska zaštita od korozije nalazi primenu u zaštiti rezervoara, sudova za pripremu vode, brodova i raznih plovila, cevovoda, naftovoda i drugih uređaja i konstrukcija koje se koriste u industriji.

Jedna vrsta sistema katodne zaštite jeste zastita zrtvenom anodom. Gubitak ili zrtvovanje anodnog materijala dovodi do alternativnog naziva zrtvena anoda.

Prednost žrtvenih anodnih sistema, protektora u odnosu na druge sisteme elektrohemijske katodne zaštite jeste u tome što im nije potreban spoljni izvor napajanja, lako se instaliraju, nizak napon i struja između anode i površine koju štitimo, prekomerna zaštita je malo verovatna, a kontrola i nadzor su jednostavni.

Anoda je izgrađena od metalne legure sa više aktivnog napona ( više negativnog elektrohemijskog potencijala) od metalne konstrukcije koju treba štititi (katoda). Razlika u potencijalu između dva metala znači da žrtvena anoda korodira i troši se, čime efikasno zaustavlja reakciju oksidacije na strukturu koju štitimo

Kada se žrtvena anoda i sistem koji štitimo nalaze u elektroprovodnoj sredini (elektrolitu), tada se obrazuje galvanski element (par). Pri tome nastaju dve glavne reakcije jedna na anodi, druga na katodi (sistem koji štitimo). Anodne reakcije su uvek oksidacione i one dovode do toga da se metal u obliku jona, oksida ili hidroksida rastvara u elektrolitu. Kaze se da anoda korodira ili oksidise sto se manifestuje gubitkom metala, dok se na katodi odvijaju redukcione reakcije koje manje utiču na metal katode, jer je u većini slučajeva on već dovoljno redukovan.

Metali koji su najzastupljeniji za primenu žrtvenih anoda tj. galvanskih anoda jesu magnezijum, aluminijum i cink. Magnezijum od njih ima najbolje karakteristike za upotrebu kao žrtvene tj. galvanske anode jer ima negativniji standardni potencijal u poređenju sa aluminijumom i cinkom.

Iz ovih razloga magnezijum je nasao široku primenu u zaštiti rezervoara, posebno spremnika tople vode, podzemnih cevovoda, brodova i raznih plovila, metalnih konstrukcija i drugih uređaja koji se koriste u industriji.